Tražite stručnjaka za upravni postupak i upravni spor? Advokat za upravni postupak i upravni spor Advokatska kancelarija Ćehović je Vaša tačka oslonca u svetu prava. Sa dugogodišnjim iskustvom, specijalizovani smo za sve aspekte upravnog postupka i upravnog spora.

Naša advokatska kancelarija nudi širok spektar usluga koje pokrivaju sve vaše potrebe u oblasti upravnog prava. Pored zastupanja u klasičnim upravnim postupcima pred organima državne uprave i u upravnim sporovima pred Upravnim sudom, nudimo specijalizovano zastupanje u svim postupcima pred Katastrom nepokretnosti, bilo da je reč o parcelaciji, legalizaciji, ili pri izradi urbanističkih projekata i planova. Svako naše delovanje, od podnošenja prigovora za javni uvid do zastupanja pri ostvarivanju prava u svim postupcima pred organima uprave, realizujemo sa istom pažnjom i profesionalizmom.

Razumemo važnost i kompleksnost Tužbe u upravnom sporu i značaj dobrog zastupanja pred Upravnim sudom Republike Srbije. Naša advokatska kancelarija će biti Vaša snažna podrška prilikom pokretanja i vođenja svih postupaka za ostvarivanje prava na penziju, kao i pokretanja i zastupanja u policijskim i inspekcijskim poslovima. Vaše poverenje obavezuje nas da Vam pružimo najbolje advokatske usluge Advokata za upravni postupak i upravni spor.

Ne dozvolite da Vas uplaši kompleksnost upravnih postupaka i upravnih sporova pred organima državne uprave‚ kao i pred Upravnim sudom. Pozovite nas i zajedno ćemo kreirati strategiju koja vodi ka uspehu. Advokatska kancelarija Ćehović je Vaša pouzdana podrška. Kontaktirajte nas i osigurajte svoja prava.

Šta je upravni postupak?

Upravni postupak po Zakonu o opštem upravnom postupku Republike Srbije je postupak kojim državni organi i organizacije sa javnim ovlašćenjima donose, izvršavaju ili poništavaju upravne akte, odnosno odlučuju o pravima, obavezama ili pravnim interesima građana, pravnih lica ili drugih subjekata u skladu sa zakonom.

Osim Opšteg upravnog postupka postoji i više posebnih upravnih postupaka. Posebni upravni postupci su regulisani posebnim propisima i pravne norme u tim posebnim propisima za regulisanje specifičnosti tog posebnog pitanja. Bitno je istaći da sva pitanja koja nisu drugačije regulisana normama posebnog propisa za regulisanje datog pravnog pitanja, regulišu se normama Zakona o opštem upravnom postupku.

Upravni postupak se pokreće na osnovu zahteva stranke ili po službenoj dužnosti, a sprovodi se u skladu s principima zakonitosti, pravičnosti, stručnosti, ekonomičnosti i efikasnosti. Osim toga, organi uprave dužni su da postupaju nepristrasno, nezavisno, transparentno i sa poštovanjem prava stranaka.

U upravnom postupku se razmatraju činjenično stanje, pravna pitanja i prava stranaka. Nakon sprovedenog postupka, organ donosi odluku u obliku upravnog akta. Upravni akt je formalna odluka koja sadrži pravno obavezujuće odredbe i koja može biti predmet upravnog spora, ukoliko stranka smatra da je njeno pravo povređeno.

U okviru upravnog postupka, postoji i mogućnost izjavljivanja pravnih sredstava protiv donetog upravnog akta, kao što su žalba, utvrđivanje ništavosti upravnog akta, ponavljanje upravnog postupka i drugi pravni lekovi, kojima se obezbeđuje zakonitost, pravičnost i zaštita prava stranaka.

Kako se pokreće upravni postupak?

Upravni postupak može se pokrenuti na različite načine, ali najčešće se pokreće na dva osnovna načina:

Na zahtev stranke

Stranka podnosi zahtev, predlog ili molbu nadležnom organu kako bi se pokrenuo upravni postupak.
Ovaj zahtev, odnosno druga vrsta akta stranke trebalo bi da sadrži sve neophodne informacije i priloge
koji su predviđeni zakonom ili drugim propisom. Zahtev obično mora da bude oblikovan u određenoj
formi i uz njega se prilažu svi potrebni dokazi.
Pravila o zahtevu: Zahtev obično mora da sadrži ime i prezime, adresu ili sedište stranke, naznačenje
predmeta zahteva, činjenice i dokaze na kojima stranka zasniva svoj zahtev, potpis stranke ili njenog
zastupnika, kao i druge podatke, odnosno elemente ukoliko su propisani.

Po službenoj dužnosti

U određenim situacijama, upravni postupak se pokreće ex officio, odnosno po službenoj dužnosti. To znači da nadležni organ sam pokreće postupak kada postoji osnov sumnje da postoje okolnosti koje zahtevaju njegovo delovanje. U ovom slučaju, postupak se ne pokreće na osnovu zahteva stranke, već na osnovu informacija koje organ ima ili sazna, odnosno do koje dođe, na drugi način.

Po pokretanju postupka, nadležni organ je dužan da postupa u skladu sa zakonom, proučava sve činjenice i okolnosti relevantne za donošenje odluke i da obezbedi pravično i efikasno vođenje postupka, kao i da pravno poduči stranku, odnosno drugo lice o čijim se pravima radi.

Važno je napomenuti da, iako su ovo osnovni načini pokretanja upravnog postupka, specifične procedure i detalji mogu zavisiti od konkretnog zakona ili drugih vrsta propisa koji regulišu određenu materiju u okviru upravne nadležnosti.

Šta je upravni spor?

Upravni spor je sudski postupak kojim se obezbeđuje pravna zaštita prava i zakonitih interesa stranaka, putem suda, kada su oni povređeni pojedinačnim upravnim aktom ili radnjom (ili propuštanjem radnje) upravnog organa. Upravni spor predstavlja mehanizam sudske kontrole zakonitosti postupanja upravnih organa i omogućava strankama da ospore odluke donesene u upravnom postupku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom.

Upravni sporovi u mnogim zemljama, kao i u našoj zemlji, vode se pred posebnim sudovima koji se nazivaju upravni sudovi. Ovi sudovi imaju zadatak da razmotre zakonitost upravnih akata i postupaka.

Glavne karakteristike upravnog spora su:

Predmet spora

Predmet upravnog spora je zakonitost pojedinačnog upravnog akta ili radnje (ili propuštanja radnje) upravnog organa.

Stranke u sporu

Tužilac u upravnom sporu je obično lice koje smatra da mu je povređeno neko pravo ili zakoniti interes, dok je tuženi obično upravni organ koji je doneo osporeni konačni upravni akt ili preduzeo konačnu i osporenu konačnu radnju upravnog organa.

Pokretanje spora

Upravni spor se pokreće podnošenjem tužbe upravnom sudu u određenom roku koji je propisan zakonom, tj. u roku od 30 dana, od dana konačnosti upravnog akta, čija zakonitost se osporava tužbom za pokretanje upravnog spora.

Ispravka nezakonitosti

Ukoliko upravni sud utvrdi da je osporeni upravni akt ili radnja nezakonita, može ih poništiti, ukinuti ili naložiti upravnom organu da preduzme određenu radnju, kojom se otklanja konstatovana protivzakonitost konačnog upravnog akta.

Posebna procedura

Upravni sporovi se vode po posebnoj proceduri koja je obično propisana zakonom o upravnim sporovima. Ova procedura se razlikuje od procedure koja se primenjuje u građanskim i krivičnim sporovima.

Upravni spor predstavlja važan mehanizam zaštite prava građana i drugih subjekata od potencijalne zloupotrebe vlasti od strane upravnih organa i obezbeđuje prava i interesa pojedinaca, putem poštovanja principa vladavine prava.

Tužba u upravnom sporu

Tužba u upravnom sporu predstavlja formalni pravni instrument kojim se pokreće upravni spor pred nadležnim upravnim sudom. Kroz tužbu, tužilac (stranka koja podnosi tužbu) izražava neslaganje s pojedinačnim upravnim aktom ili radnjom upravnog organa i traži od Upravnog suda da iste preispita u pogledu njihove zakonitosti, te ako su protivzakoniti da budu poništeni, te da se ponovo vodi upravni postupak o povređenom pravu poništenim upravnim aktom.

Evo nekoliko ključnih aspekata u vezi sa tužbom u upravnom sporu:

Rok za podnošenje tužbe

Postoji zakonski određen rok (najčešće 30 dana, od dana konačnosti upravnog akta, odnosno njegovog prijema od stranke, koja podnosi tužbu Upravnom sudu) unutar kojeg tužba u upravnom sporu mora biti podnesena. Taj rok počinje teći od dana kada je stranka saznala odnosno primila konačan upravni akt za upravni akt ili konačnu upravnu radnju upravnog organa, koju osporava. Ako tužba nije podneta unutar propisanog roka, tužilac gubi pravo na sudsku zaštitu u tom konkretnom slučaju.

Sadržaj tužbe

Tužba treba da sadrži: Naziv organa i konačnog akta koji je doneo konačni upravni akt, povređeno pravo podnosioca upravne tuže, obrazloženje povreda zakona, odnosno drugih nedostataka zbog kojih se podnosi tužba, zahtev, odnosno predlog koju vrstu odluke bi trebalo da donese Upravi sud i sledeće:

• Identifikaciju tužioca (ime, prezime, adresu ili sedište) i tuženog upravnog organa.
• Osporeni upravni akt ili radnju.
• Razloge zbog kojih se tužba podnosi, odnosno na koji način je, prema mišljenju tužioca, povređeno njegovo pravo ili zakoniti interes.
• Dokaze na kojima tužilac zasniva svoje tvrdnje.
• Potpis tužioca ili njegovog zastupnika.

Naknada troškova

Prilikom podnošenja tužbe, može biti potrebno plaćanje određene takse. Ukoliko tužilac pobedi u sporu, često može tražiti naknadu sudske takse i drugih troškova postupka.

Odluka suda

Nakon razmatranja tužbe i sprovođenja postupka, koji po pravilo sadrži i glavnu usmenu raspravu, Upravni sud donosi odluku. Sud može potvrditi zakonitost osporenog akta/radnje ili može poništiti ili ukinuti akt/radnju, odnosno naložiti upravnom organu da preduzme određene radnje.

Pravna sredstva protiv sudske odluke: Odluku upravnog suda obično je moguće osporiti kroz žalbu ili neko drugo pravno sredstvo, u skladu sa zakonom.

Uvek je preporučljivo konsultovati se sa Advokatom za upravni postupak i upravni spor specijalizovanim za upravno pravo pre podnošenja tužbe.

Upravni sud

Upravni sud Republike Srbije je specijalizovani sud koji rešava u upravnim sporovima, tj. sporovima između građana, pravnih lica i drugih subjekata s jedne strane i organa državne uprave ili drugih organa koji imaju javna ovlašćenja s druge strane. Cilj Upravnog suda je da osigura zakonitost i pravičnost u postupanju upravnih organa i zaštiti prava i zakonitih interesa građana i drugih subjekata.

Evo nekoliko ključnih informacija o Upravnom sudu Republike Srbije:

• Nadležnost: Upravni sud odlučuje o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata i radnji kojima se odlučuje o pravima, obavezama ili zakonitim interesima građana, pravnih lica i drugih subjekata.
• Nezavisnost i nepristrasnost: Upravni sud je nezavisan i nepristrasan u svom radu, a sudije upravnog suda odlučuju prema Ustavu, zakonu i drugim propisima, nezavisno od bilo kakvih spoljnih uticaja.
• Organizacija: Upravni sud može imati svoje odeljenja u različitim delovima zemlje, u skladu s organizacionom strukturom i potrebama. Sud se može sastojati od više veća, a svako veće čine sudije koje kolektivno odlučuju o predmetima.
• Odluke: Odluke Upravnog suda su obavezujuće za upravne organe i druge subjekte koji su učestvovali u upravnom postupku. Upravni sud može poništiti ili ukinuti upravni akt koji je nezakonit, ili može naložiti upravnom organu da preduzme određenu radnju, odnosno da ponovno sprovede upravni postupak u toj pravnoj stvari.
• Pravna sredstva: Protiv odluka Upravnog suda, donetih u upravnim sporovima, moguće je koristiti određena pravna sredstva, kao što je žalba, u skladu sa zakonom.

Upravni sud Republike Srbije je važan mehanizam zaštite prava građana i osiguravanja zakonitosti u postupanju državnih organa. Uvek je preporučljivo konsultovati se sa Advokat za upravni postupak i upravni spor prilikom obraćanja Upravnom sudu ili pripreme tužbe za upravni spor.