Home / Blog savetnik / Razvod braka

Razvod braka

Sadržaj članka

Razvod braka – novi početak, bolja budućnost!

Zaključenje braka je jedna od najvažnijih aktivnosti koju čovek izvrši u svom život. Tim činom, svaka osoba potvrđuje i formalno zrelost za donošenje najznačajnijih životnih odluka i izvršenje najznačajnijih radnji u svom životu. Razvod braka pokazuje da je osoba, jedna ili obe, “pala na testu zrelosti” za samostalno vođenje života i donošenje i najvažnijih odluka, izvršenja najznačajnijih radnji, kao i obavljanja i najsloženijih životnih aktivnosti, koje predstavljaju preduslov za uspešan i srećan dalji razvoj u životu.

Razvod braka unosi svakoj osobi u život veliki broj aktivnosti koje nikada do tada nije obavljala i prestavlja produženo testiranje. To testiranje se odnosi na sposobnost otklanjanja negativnih posledica pogrešne odluke u izboru bračnog partnera, odnosno pravilnog izvršavanja obaveza koje su proistekle iz zaključenja braka i perioda življenja u braku.

I sam razvod braka, odnosno radnje koje učine bračni partneri, odnosno koje se učine, uz njihovo učešće, od strane određenih državnih organa pokazuju visine i domene svesti i oblike zrelosti koje su dosegli bračni partneri.

Sporazumni razvod braka

Sporazumni razvod braka se ostvaruje zaključivanjem pisanog sporazuma bračnih partnera da hoće da se njihov brak razvede na osnovu sporazuma, od strane suda, uz pozitivnu ocenu suda da je njihov sporazum u elementima koji se odnose na prava dece jesu, u najboljem interesu dece.

Sporazum o razvodu braka mora da sadrži i sporazum o načinu podele zajedničke imovine, kao i o vršenju roditeljskog prava u odnosu na zajedničku decu partnera, koja nisu napunila 15 godina života, od strane jednog ili oba roditelja, tj. sporazumno – obostranog vršenja roditeljskog prava. Ovde spadaju i model odvijanja ličnih odnosa između maloletne dece i roditelja, sa kojim deca ne žive, svakako i to sa kojim roditeljom će živeti maloletna deca, koja nisu navršila 15 godina života, kao i koji od roditelja će vršiti svakodnevnu brigu i staranje, vaspitanje, odgoj, podizanje, odnosno obrazovanje dece, i dr.

Jedan od važnih elemenata navedenog sporazuma jeste i određivanje visine doprinosa izdržavanju dece, od strane roditelja, sa kojim ne žive deca. Visina doprinosa izdržavanja određuje, tj. utvrđuje se od strane suda, pri čemu se uzimaju svi elementi navedeni u relevantnim članovima Porodičnog zakona.

Bliže određivanje načina utvrđivanje visine doprinosa izdržavanju dece, iz prethodnog stava, kao i elementi koji se pri tom uzimaju u obzir, principi koji se tom prilikom primenjuju, utvrđeni su u određenim odredbama Porodičnog zakona, koji su dati na samom kraju ovog rada, kako bi posetioci ovog website mogli da imaju sasvim precizan prikaz i metoda rada suda pri utvrđivanju visine izdržavanja, kao i druge elemente koji su od uticaja na visinu izdržavanja, kao i vreme trajanja izdržavanja, prestanak izdržavanja i sl.

Navedeni sporazum o vršenju roditeljskog prava je podložan oceni i donošenju odluke suda o tome da li je isti, po svojoj sadržini, a i svemu ostalom, u najboljem interesu dece.

Bez pozitivne odluke suda o ovom sporazumu, ne može se ni doneti presuda o razvodu braka na osnovu sporazumna o razvodu braka.

Koliko traje postupak sporazumnog razvoda braka

Sporazum o razvodu braka dostavlja se sudu od strane oba bračna partnera, aktom koji se u praksi naziva predlog za razvod braka na osnovu sporazuma, koji potpisuju obe strane.

Predlog za razvod braka na osnovu sporazuma dostavlja se sudu na čijoj teritoriji su bračni partneri imali svoje poslednje zajedničko prebivalište, odnosno prema adresi prebivališta jedne od stranka u ovom postupku. Stvarno-nadležni sud za razvod braka na osnovu predloga za razvod braka na osnovu sporazuma je osnovni sud.

Po prijemu navedenog predloga, sud ispituje urednost predloga za sporazumni razvod braka, kao i formalno-sadržinsku stranu sporazuma o razvodu braka.

Nakon pozitivne ocene oba elementa, sud upućuje predlog za razvod braka na osnovu sporazuma organu starateljstva, radi pribavljanje mišljenje tog organa o činjenici da li je sporazum o razvodu braka u najboljem interesu dece.

Nakon pribavljenog eventualnog pozitivnog mišljenja o navedenom sporazumu, ukoliko nijedna strana ne povuče svoju suglasnost, sud donosi presudu o usvajanju predloga bračnih partnera da se njihov brak razvede na osnovu sporazuma razvodu braka na osnovu predloga o razvodu braka na osnovu sporazuma, sa utvrđenim predlogom o tome koji će od roditelja da vrši roditeljsko pravu u odnosu na decu, sa modelom odvijanja ličnih odnosa dece i roditelja sa kojim deca neće živeti u zajednici, ukoliko to pitanje nije decidno dogovoreno sadržinom sporazuma, odnosno, ukoliko nije regulisano sporazumom o razvodu braka da će se roditeljsko pravo u odnosu na maloletnu decu vršiti sporazumno od strane oba bračna partnera. Istovremeno sud donosi i odluku o visini doprinosa izdržavanja deci od strane roditelja sa kojim deca neće živeti.

Što se tiče dužine trajanja brako-razvodnog postupka, njegova dužina je, uvek, u proseku, kraća od brakorazvodne parnice koja se vodi po tužbi jednog ili oba bračna partnera  (jedan bračni partner podnosi tužbu radi razvoda braka, a drugi bračni partner podnosi protivtužbu o razvodu braka) Kao što se može videti veliki je broj operacija-radnji koje je nužno da izvrše kako roditelji, tako i državni organi u toku trajanja ovog postupka, te njegova dužina varira. Ali u proseku najčešće se završi u periodu od šest do 10 meseci, nakon prijema predloga za razvod braka na osnovu sporazuma od strane suda.

Sporazumni razvod braka kod javnog beležnika

U pravnoj praksi Republike Srbije, razvodi brakova su u nadležnosti sudova.

Javni beležnik, prema Zakonu o javnim beležnicima, za sada, je jedino nadležan za sporazumno rešavanje- utvrđivanja visina zakonskih vrsta izdržavanja, koji se zaključuju putem javnobeležničkih zapisa.

Cena Sporazumni razvod braka

Cena sporazumnog razvoda braka za sačinjavanje predloga za razvod braka na osnovu sporazuma je 24.750 dinara uvećano za eventualni izlazak advokata ročišta za glavnu raspravu u brakorazvodnoj parnici (po jednom ročištu) 29.250 dinara, po jednom ročištu.

Svaka stranka snosi svoje troškove ovog brakorazvodnog postupka. Žalba protiv presude o razvodu braka iznosi 29. 250 din x 2. Protiv presude može da se izjavi revizija, ali u delu u kome  se presuda  odnosi na sam razvod braka, revizija ne može da se izjavi. Cena za izjavljivanje revizije je jednaka ceni za izjavljivanje žalbe protiv presude.

Na iskazane nagrade advokata, dodaju se i sudske takse na predlog za sporazumni razvod braka, tako i na presudu, kao i na pravne lekove.

Želite brz i manje stresan razvod braka?

Kontaktirajte nas danas da biste saznali kako da otpočnete proces razvoda braka u miru i saglasnosti

Prava žene pri razvodu

Izdržavanje se uvek utvrđuje i uplaćuje u novcu, izuzev eventualnog sporazuma obeju stranaka da se izdržavanje utvrđuje, odnosno uplaćuje u nekim materijalnim dobrima.

Pored eventualnog doprinosa oca dece izdržavanju dece, koja svota novca se, najčešće, uplaćuje na tekući račun majke (ukoliko je ona nosilac prava “staranja” o deci) dakle, ta majka ima pravo i da joj bude plaćena naknada zarade za period od tri meseca pre porođaja (ako je dete zajedničko) i jednu godinu dana, nakon rođenja zajedničkog deteta.

Nadalje, ukoliko je majci dosuđeno pravo na supružansko izdržavanje, da zahteva isplatu iznosa po osnovu ovog izdržavanja, dok ta obaveza drugog bračnog partnera traje.

Prema članu 197 Porodičnog zakona, ukoliko majka, odnosno maloletno dete nisu nosioci prava svojine na stanu, a otac, bivši partner majke ima u svojini stan, imaju pravo stanovanja u stanu na kome otac ima pravo svojine. Ovo pravo majka i malodobno dete uvek imaju ovo pravo, izuzev, ako bi ustanovljavanje tog prava bilo očigledno nepravično prema roditelju koji ima svojinu na stanu.

Ovo pravo traje dok dete ne postane punoletno.

Ukoliko je brakorazvodnom presudom utvrđeno da će majka sama da vrši roditeljsko pravo u odnosu na decu, koja nisu navršila 18 godina, onda ona ima sva prava koja spadaju u korpus prava koja čini roditeljsko pravo, kao što su staranje o bezbednosti dece, vaspitavanje dece, vođenje svakodnevne brige o deci, obrazovanje dece, kao i dobijanje uvida u način odvijanja ličnih odnosa između dece i oca. Ukoliko se pak roditeljsko pravo vrši sporazumno, majka ima pravo da se ravnopravno dogovara sa bivšim bračnim partnerom-ocem maloletne dece, o načinu vršenja roditeljskog prava od strane svakog roditelja ponaosob, kao i od strane oba roditelja zajednički.

U prava majke nakon razvoda (kao i oca dece) spada i pravo prijavljivanja neprimerenog postupanja prema deci od druge strane, tj. vršenja roditeljskog prava u odnosu na decu, na način koji nije u najboljem interesima dece.

Kome pripadaju deca nakon razvoda braka

Prilikom razvoda braka kao jedno od najvažnijih pitanja, postavlja se, odnosno nastaje pitanje kome treba da pripadnu deca na redovno staranje, brigu, vaspitanje, zastupanje dece obrazovanje i sva ostala prava i dužnosti koja spadaju u korpus roditeljskog prava. O ovome sud donosi odluku uz veoma važnu ulogu stručnog tima organa starateljstva za teritoriju opštine na kojoj porodica, u kojoj se bračni partneri žele da razvedu sporazumno, živi. Ovaj organ može da stupi u obavljanje svog zadatka čak i pre nego što bračni partneri podnesu nadležnom sudu predlog za razvod braka na osnovu sporazuma. Stručni tim organa starateljstva uzima u obzir sve objektivne i subjektivne činjenice, koje uoči kod oba bračna  partnera, a koje su od značaja za utvrđivanja i upoređivanja kapaciteta za vršenje roditeljskog prava, od strane svakog od roditelja, ponaosob.

Na osnovu ove analize organ starateljstva daje se izveštaj i predlog sudu nadležnom za brakorazvodnu parnicu predlog roditelja za koji taj organ starateljstva ima bolje kapacitete za omogućavanje, odnosno pospešivanje i obezbeđivanje najboljih interesa za kompletan zdrav razvoj malodobne dece.

Na osnovu ovog predloga u ovom postupku razvoda braka, bračni partneri unose u sporazum onaj oblik vršenja roditeljskog prava, odnosno dogovaraju se da onaj roditelj za koga organ starateljstva smatra da ima bolje kapacitete za uspešno vršenje roditeljskog prava. Drugi roditelj, tj. roditelj sa kojim deca neće živeti odvija lične odnose sa decom na način utvrđen sporazumom u vršenju roditeljskog prava.

Trebalo bi uvek imati u vidu da odredbe Porodičnog zakona po kojima se vrši razvod braka određuju da svako dete kada navrši 10 godina života, ima pravo da da svoje mišljenje o tome kako bi dati organ trebalo da reši pitanje koje je od bitnih interesa za ostvarivanje  nekog njegovog prava.

Takođe, trebalo bi imati u vidu da dete koje je navršilo 15 godina života ima pravo da slobodno odluči sa kojim roditeljom će nastaviti da živi nakon razvoda braka.

Alimentacija

Prilikom razvoda braka, u kome postoje deca koja imaju pravo da budu izdržavana prvenstveno od strane roditelja, postoji mogućnost za ustanovljavanje najmanje dva oblika izdržavanja nakon razvoda braka (ukoliko se roditeljsko pravo vrši zajednički od strane oba roditelja, a i deca budu živela sa oba roditelja) Prvi oblik je da roditelji zajednički vrše izdržavanje dece, drugi oblik je da jedan roditelj vrši izdržavanje dece, kao i da izdržava svog dotadašnjeg bračnog partnera, po pravilu u skladu sa Porodičnim zakonom. U svakom slučaju, bar teoretski gledano, postoji i mogućnost da dete, budući da eventualno radi i ostvaruje novčanu zaradu, da i dete samo doprinosi izdržavanju, kako sebe, tako i eventualno maloletnog brata, odnosno sestru, ukoliko roditelji nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje sve svoje dece u skladu sa Porodičnim zakonom.

Pri sačinjavanju sporazuma o razvodu braka sporazumom bračnih partnera, svesnim i savesnim postupanjima oba bračna partnera procenjuju se sve činjenice od značaja za utvrđivanje visine svote novca koja je mesečno potrebna za izdržavanje dece, odnosno roditelja, koji nema dovoljno sredstava za život, a pri tome je bez dovoljno sredstava za življenje i nesposoban je da radi, odnosno nezaposlen je.

Za izdržavanje dece, postoje dva načina određivanja visine doprinosa izdržavanju dece od strane roditelja, sa kojim deca ne žive. Prvi način je procentualno od svih primanja dužnika, umanjenih za  poreze i doprinose. I tada je najmanji iznos 15% od svih prihoda roditelja, a najveći iznos je 50%, od navedenih prihoda.

Drugi način utvrđivanja visine izdržavanja je paušalni iznos.

Pri utvrđivanju visine izdržavanja na oba ova načina uzima se u obzir i minimalna svota-iznos koji se isplaćuje hranjeničkoj porodici, koja se utvrđuje s vremena na vreme od strane Ministarstva Vlade R.Srbije za porodicu i porodične odnose. Jednom utvrđen iznos za izdržavanje može da se menja, u zavisnosti od  faktora koji se ocenjuju  prilikom utvrđivanja visine izdržavanja.

Zbog toga, što se pretpostavlja da će obe stranke postupati konstruktivno i tolerantno, u cilju održanja što je moguće boljih odnosa, kao roditelja zajedničke dece, što je često ključno za ostvarivanje najboljeg interesa dece, to se predlaže bračnim partnerima, koji su utvrdili da ne mogu srećno da žive u braku, da neguju međusobne korektne i tolerantne odnose u delu koji se tiče saradnje, radi što boljeg i u većem obimu ostvarivanja najboljih interesa dece.

Trebalo bi uvek imati u vidu da odredbe Porodičnog zakona po kojima se vrši razvod braka određuju da svako dete kada navrši 10 godina života, ima pravo da da svoje mišljenje o tome kako bi dati organ trebalo da reši pitanje koje je od bitnih interesa za ostvarivanje  nekog njegovog prava.

Takođe, trebalo bi imati u vidu da dete koje je navršilo 15 godina života ima pravo da slobodno odluči sa kojim roditeljom će nastaviti da živi nakon razvoda braka.

Za “posetioce” ovog web site, koji žele da imaju mnogo obuhvatniji uvid u pravnu problematiku izdržavanja, nudi se kopija relevantnih odredaba Porodičnog zakona, koje regulišu najbitnije elemente izdržavanja:

Visina izdržavanja

Član 162

(1) Poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja.

(2) Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

(3) Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Trajanje izdržavanja

Član 163

(1) Izdržavanje može trajati određeno ili neodređeno vreme.

(2) Izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina.

(3) Izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može se produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi.

Promena visine izdržavanja

Član 164

Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Pravo na regres

Član 165

(1) Lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo dužno da daje izdržavanje.

(2) Ako je više lica istovremeno bilo dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je solidarna.

Redosled u izdržavanju

Član 166

(1) Supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika.

(2) Krvni srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje redosledom kojim nasleđuju na osnovu zakona.

(3) Tazbinski srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje posle krvnih srodnika.

(4) Ako ima više poverilaca izdržavanja, pravo deteta na izdržavanje ima prvenstvo.

(5) Ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je podeljena.

Prestanak izdržavanja

Član 167

(1) Izdržavanje prestaje:

1. kada istekne vreme trajanja izdržavanja;

2. smrću poverioca ili dužnika izdržavanja.

(2) Izdržavanje može da prestane:

1. kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete;

2. kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete.

(3) Izdržavanje supružnika prestaje i kada poverilac izdržavanja sklopi novi brak odnosno vanbračnu zajednicu.

(4) Supružnik čije je pravo na izdržavanje jednom prestalo ne može ponovo ostvariti pravo na izdržavanje od istog supružnika.

Zabrinuti ste za starateljstvo nad decom?

Naši advokati za porodično pravo pomoći će Vam da razjasnite pitanja o starateljstvu i deci.

Zahtev za razvod braka

Zahtev za razvod braka se nalazi u okviru zahteva za razrešenje svih međusobnih odnosa među bračnim partnerima, koji se odnose na razvod braka, zajedničku decu, kao i raspodelu zajedničke imovine stečene u braku.

Razvod braka je osnovni motiv obraćanja stranaka sudu radi sudske “intervencije u njihovim bračnim i porodičnim odnosima, u celini. Dakle odluka suda u okviru brakorazvodne presude, kojom se razrešava kompletna skupina odnosa bračnih partnera, je odluka da se brak razvodi i ta odluka, kao što je već napisano ne može da bude podvrgnuta oceni Vrhovnog kasacionog suda, na osnovu eventualnog vanrednog pravnog leka, tj. revizije, koja bi bila izjavljena od strane bilo kog od bračnih drugova.

Svi ostali elementi brakorazvodne presude, mogu da budu predmet ocene od strane Vrhovnog kasacionog suda R. Srbije, na osnovu vanrednog pravnog leka revizije, koji bi izjavila bilo koja stranaka u ovoj vrsti postupaka, tj. postupka koji se pokreće predlogom za razvod braka na osnovu sporazuma.

Razvod na određeno vreme

Razvod braka ne može da se izvrši na određeni period vremena. To ne znači da jednom razvedeni bračni partneri ne mogu ponovo da zaključe brak. I te situacije su životne i sve su prisutnije u savremenijim uslovima življenja, kada se i zaključenja i razvodi brakova mogu da odvijaju i zaista se odvijaju, bar na zapadnoj hemisferi zemlje veoma brzo. Ovo, nije samo pojava koja se događa među mladim osobama, već i među sasvim zrelim. Međutim, koliko je praksa pokazala, to se događa mnogo češće, kada se brak zaključuje prevashodno zbog seksualnog međusobnog ili jednostranog epila, odnosno sviđanja.

Tužba za razvod braka

Razvod braka na osnovu tužbe, nažalost, mnogo je češći način razvođenja brakova, pogotovo u istočnom delu naše hemisfere. Tu je mnogo manje razvijena kultura tolerancije, a pogotovo kada se radi o tako bliskim, senzitivnim i intenzivnim odnosima, kao što su zaključenja i razvodi brakova, kao i samog življenja u brakovima, sa ili bez bračnih zajednica.

Tužba za razvod braka se podneti od strane bilo kog bračnog partnera, kada su međusobni odnosi u braku toliko poremećeni da se više ne može da ostvaruje zajednica života bračnih partnera u braku ili kada iz nekih objektivno-subjektivnih razloga bračna zajednica više ne postoji, odnosno uskoro će prestati da postoji.

Tužbu može da podnese bilo koji bračni partner.

Ukoliko je tužba podneta od strane punomoćnika jednog od bračnih partnera, tada punomoćje za zastupanje mora da bude overeno od  strane javnog beležnika, a stranka može da ovlasti, tim punomoćjem, da je taj punomoćnik zastupa samo za vođenje brakorazvodne parnice.

Presuda koja se donosi u postupku pokrenutog, tj. iniciranog tužbom jednog od bračnih partnera, mora da sadrži, pored odredbe da se brak razvodi, već i odredbe o pitanjima koja su određena relevantnim odredbama Porodičnog zakona.

Porodični zakon je regulisao ceo postupak koji se vodi po tužbi za razvod braka, te se odgovarajuće odredbe Zakona o parničnom postupku primenjuju samo u slučaju, kada neko pitanje nije drugačije uređeno Porodičnim zakonom ili uopšte nije uređeno Porodičnim zakonom.

Presudom koja se donosi na osnovu sprovedenog postupka iniciranog tužbom ne zadire se u raspodelu zajedničke imovine, izuzev ukoliko to zahteva neka od stranaka u postupku radi razvoda braka, a sud proceni da raspodela imovine ne bi naročito opteretila, a time i odužila donošenje brakorazvodne presude.

Potrebno je da se naglasi da postupci posredovanja, mirenja kao ni postupak nagodbe, kako su oni definisani Porodičnim zakonom skoro da se u praksi u R.Srbiji i ne sprovode, jer se sprovođenje ovih faza postupka od stranaka izostavlja jednostavnom izjavom da stranka ne želi da se sprovodu ti postupci, odnosno ne dođe na prvo ročište  zakazano za sprovođenje brakorazvodne parnice.

Za one “posetioce” ovog web site, koji žele da vide, odnosno analiziraju izričite odredbe samog Porodičnog zakona kojima se definiše brakorazvodna presuda, kao i kako se ona može pravno pobijati, koja je doneta u postupku čije vođenje je inicirano tužbom jednog od bračnih partnera, te upoređenje te presude sa presudom koja se donosi u postupku pokrenutom predlogom za sporazumni razvod  braka, predlažemo da pročitaju odredbe Porodičnog zakona o takvim presudama, tj. presudama koje se odnose i u postupku po tužbi kojom jedan bračni drug inicira pokretanje tog postupka, odnosno kome se drugi bračni drug pridružuje podnošenjem protivtužbe, kao i o presudama donetim na osnovu Predloga za sporazumni razvod braka:

Presuda u bračnom sporu

Član 226

(1) Sud je dužan da presudom u bračnom sporu odluči o vršenju roditeljskog prava.

(2) Sud može presudom u bračnom sporu odlučiti o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava.

(3) Sud može presudom u bračnom sporu odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici.

Pobijanje presude

Član 227

(1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu može se pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je sporazum o razvodu zaključen pod prinudom ili u zabludi.

(2) Pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.

Podela imovine posle razvoda braka

Nakon razvoda braka zajednička imovina nastala radom u toku trajanja bračne zajednice u braku može da se deli na dva načina. Prvi način je ugovorno-zaključivanjem ugovora, odnosno sporazuma, koji mora da se zaključi uz učešće javnog beležnika. I, po pravilu, to je mnogo brži način podele imovine, ali se mnogo ređe primenjuje u poslovnoj praksi.

Drugi složeniji način jeste deoba imovine u postupku pred sudom. To su najčešće veoma složeni, dugotrajni i skupi postupci. Ali bračni drugovi sami odlučuju o izboru načina podele imovine nakon razvoda braka.

Dakle, nakon razvoda braka zajednička imovina nastala u toku trajanja bračne zajednice u braku, radom, po pretpostavci Porodičnog zakona, deli se na po 50%, izuzev ukoliko neki od bračnih partnera tvrdi da je više doprineo stvaranju zajedničke imovine (bračne tekovine) dužan je da to i dokaže.

Niste sigurni po pitanju podele imovine nakon razvoda braka?

Kontaktirajte nas odmah kako bi smo utvrdili pravičnu raspodelu vaše imovine.

Utvrđivanje prezimena prilikom sklapanja braka i promena prezimena posle razvoda

Ova pitanja su veoma koncizno i jasno regulisana Porodičnim zakonom, te “posetiocima” ovog web site, donosimo kopiju toga člana Porodičnog zakona:

Promena prezimena supružnika

Član 348

(1) Supružnici se prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih:

1. zadrži svoje prezime;

2. umesto svog uzme prezime drugog supružnika;

3. svom prezimenu doda prezime drugog supružnika odnosno prezimenu drugog supružnika doda svoje prezime.

(2) Supružnik koji je promenio prezime sklapanjem braka može u roku od 60 dana od dana prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka.

Ko plaća sudske troškove za razvod braka

Sud slobodno ocenjuje koja stranka će snositi troškove postupka razvoda braka, ukoliko ne odluči da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Papiri za razvod braka

Dokumentacija za razvod braka je malobrojna i sastoji se od:

a) Izvod iz matične knjige venčanih kojim se dokazuje zaključenje braka

b) Izvodi iz matičnih knjiga rođenih za svako malododobno dete, odnosno za dete koje još ima pravo na izdržavanje

c) Očitane i originalne isprave utvrđivanja identiteta, bračnih partnera, kao i punomoćnika, kao i punomoćje

Predlog za sporazumni razvod braka

Predlog za sporazumni razvod braka je onaj dokumenat, kojim se inicira postupak za razvod braka, po predlogu, kao što je tužba u postupku u kome se brak razvodi na osnovu tužbe. Uz predlog, odnosno u “telu” predloga stoje svi potrebni elementi, za donošenje presude na osnovu razvoda braka po predlogu, kao što i tužba za iniciranje razvoda braka sadrži elemente, koji su potrebni da bi  se donela brakorazvodna presuda u postupku iniciranom tom tužbom.

Razlog za razvod braka

Razlozi za razvod braka se svrstavaju u dve kategorije:

a) Toliko narušeni odnosi između bračnih partnera, tako da se više ne može ostvariti ili održati zajednica života bračnih partnera u braku.

b)Postojanje subjektivnih/objektivnih razloga zbog kojih ne može da se uspostavi zajednica života u braku, odnosno da se ponovo uspostavi.

Tužba za razvod braka zbog preljube

Porodični zakon ne navodi preljubu kao poseban razlog za razvod braka. Međutim, ukoliko je preljuba dovela do teškog poremećena odnosa, da je prestala zajednica njihovog življenja u braku, odnosno da se ta zajednica, očigledno, ne može ponovo uspostaviti, u tim slučajevima to preljuba postaje razlogom za razvod braka. U bilo kojem od navedenih slučajeva i preljuba, kao i druge okolnosti može da postane razlogom za razvod braka.

Razvod braka pravo na stanovanje

Ovo pravo je regulisano Porodičnim zakonom, članom 194, koji je koncizan i veoma jasan, te ga u kopiji predstavljamo u ovom članku:

Pravo stanovanja (habitatio)

Član 194

(1) Dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu.

(2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta.

(3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja.

Izdržavanje žene posle razvoda

U postupku za razvod braka, iznosi se zahtev za razvod braka od strane supružnika, koji nema dovoljna sredstva za življenje, a nesposoban je za rad, odnosno nezaposlen je.

Izdržavanje nakon razvoda braka traje najduže pet godina, ali prestaje kada se zasnuje novi brak ili vanbračna zajednica sa drugim muškarcem.

Izdržavanje može da traje i duže od pet godina, ukoliko :

Izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može se produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi.

Zaključak o razvodu braka

Kao što je i rečeno razvod braka je jedna od najsloženijih situacija kroz koju može određeno lice da prođe u životu. S obzirom da se radi o otklanjanju dela greške počinjenje prilikom izbora partnera za zaključenje braka, odnosno momenta za zaključenje braka, kao i  nekog od drugih mogućih mnogobrojnih grešaka, svaka osoba koja se nađe u ovoj situaciji, mora da se jako naoruža strpljenjem, kao i da se obrati stručnjacima koji rade na raznim aspektima razvoja braka. Svaki bračni partner, nakon shvatanja neumitne činjenice da mora da donese odluku o razvodu braka, mora da zna da mora da bude veoma mudar, strpljiv i okružen stručnjacima različitih profila koji se bave problematikom razvoda braka.

Takođe, svaki bračni partner, koji se nađe u ovakvoj situaciji, mora da bude svestan da je to jedna od najstresnijih situacija u životu kroz koju prolazi njegova  cela porodica, a posebno maloletna deca. Zato se preporučuju, strpljenje, mudrost i angažovanje stručnjaka raznih profila, kako bi svako ko se nađe u ovoj situacije što bezbolnije i sa što je moguće manje stresa, da kroz istu prođe. Isto se može govoriti i za optimalno odlučivanje o ovom pitanju, kao i na sve odluke u toku trajanja brakorazvodne parnice, te i u životu, koji će početi da se živi nakon razvoda braka.

Razumemo da su porodični pravni sporovi emocionalno iscrpljujući. Predlažemo da se u vezi razvoda braka obratite Advokatu za porodično pravo i razvod braka, timu iskusnih stručnjaka iz Advokatske kancelarije Ćehović.

Presuda i sudsko poravnanje

Član 224

(1) U bračnom sporu ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja.

(2) U bračnom sporu stranke ne mogu da zaključe sudsko poravnanje.

Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu

Član 225

(1) Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

(2) Sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka.

Presuda u bračnom sporu

Član 226

(1) Sud je dužan da presudom u bračnom sporu odluči o vršenju roditeljskog prava.

(2) Sud može presudom u bračnom sporu odlučiti o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava.

(3) Sud može presudom u bračnom sporu odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici.

Pobijanje presude

lan 227

(1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu može se pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je sporazum o razvodu zaključen pod prinudom ili u zabludi.

(2) Pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.

Smrt stranaka

Član 228

  • Ako u toku bračnog spora umre jedan ili umru oba supružnika, prvostepeni sud će rešenjem utvrditi da se postupak obustavlja.
  • Odredba stava 1 ovog člana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa čl. 218 i 220 ovog zakona.

Deo postupka u brakorazvodnoj parnici kojim se regulišu faze postupka koje nisu redovno sastavni delovi opštih parničnih postupka, kao što su posredovanje, mirenje i nagodba:

Postupak posredovanja

Sadržina postupka posredovanja

Član 229

Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za pokušaj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora (u daljem tekstu: nagodba).

Kada se sprovodi posredovanje

Član 230

(1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom jednog od supružnika.

(2) Posredovanje u bračnom sporu se ne sprovodi:

1. ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje;

2. ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje;

3. ako je boravište jednog od supružnika nepoznato;

4. ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

Ko sprovodi posredovanje

Član 231

(1) Posredovanje, po pravilu, sprovodi sud.

(2) Uz poziv na ročište za posredovanje dostavlja se i tužba za poništenje ili razvod braka.

(3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne može učestvovati u donošenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo.

Kako se sprovodi posredovanje

Član 232

(1) Po prijemu tužbe za poništenje ili razvod braka, sud zakazuje ročište za posredovanje koje se održava samo pred sudijom pojedincem.

(2) Sudija koji rukovodi posredovanjem dužan je da preporuči supružnicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju.

(3) Ako supružnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud će na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadležnom organu starateljstva, bračnom ili porodičnom savetovalištu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

(4) Poveravanje se vrši dostavljanjem tužbe za poništenje ili razvod braka.

Mirenje

Kada se sprovodi mirenje

Član 233

Mirenje se sprovodi samo u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za razvod braka.

Svrha mirenja

Član 234

Svrha mirenja jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka.

Poziv na mirenje

Član 235

(1) Na mirenje se pozivaju oba supružnika.

(2) Punomoćnici ne mogu zastupati supružnike niti mogu prisustvovati mirenju.

Kada je mirenje uspelo

Član 236

Ako se supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena.

Kada mirenje nije uspelo

Član 237

(1) Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak nagodbe.

(2) Ako ne dođe do pomirenja, u smislu stava 1 ovog člana, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenja dođe, sa mirenjem se može nastaviti.

Zapisnik o mirenju

Član 238

(1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadrži izjave supružnika o tome da su se pomirili odnosno da mirenje nije uspelo.

(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da o rezultatu mirenja obavesti sud kojem je podneta tužba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mirenju.

Trajanje mirenja

Član 239

(1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužni su da mirenje sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tužbe sudu odnosno ustanovi.

(2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tužba za razvod braka, postupak mirenja će sprovesti sud.

(3) Ročište za mirenje sud je dužan da zakaže tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2 ovog člana.

Nagodba

Kada se sprovodi nagodba

Član 240

Nagodba se sprovodi u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za poništenje braka, odnosno tužbom za razvod braka a mirenje supružnika nije uspelo.

Svrha nagodbe

Član 241

(1) Svrha nagodbe jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon poništenja ili razvoda braka.

(2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojaće da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.

Poziv na nagodbu

Član 242

Na nagodbu se pozivaju oba supružnika i njihovi punomoćnici.

Kada je nagodba uspela

Član 243

(1) Ako supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba uspela.

(2) Ako supružnici postignu samo sporazum o vršenju roditeljskog prava ili samo sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba delimično uspela.

(3) Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka.

(4) Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Kada nagodba nije uspela

Član 244

(1) Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu na nagodbu, smatraće se da nagodba nije uspela i nastaviće se postupak po tužbi za poništenje ili razvod braka.

(2) Ako ne dođe do nagodbe, u smislu stava 1 ovog člana, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba postigne, sa nagodbom se može nastaviti.

Zapisnik o nagodbi

Član 245

(1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadrži sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine, odnosno izjave supružnika da nagodba nije uspela.

(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da o rezultatu nagodbe obavesti sud kojem je podneta tužba za poništenje ili razvod braka i dostavi mu zapisnik o nagodbi.

Trajanje nagodbe

Član 246

(1) Sud je dužan da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tužba za poništenje braka.

(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka.

(3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka, postupak nagodbe će sprovesti sud.

(4) Ročište za nagodbu sud je dužan da zakaže tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. ovog člana.

Kontaktirajte nas u vezi razvoda braka

Razvod braka može biti složen proces, ali niste sami. Naša advokatska kancelarija Ćehović specijalizovana je za porodično pravo i razvod braka. Stojimo vam na raspolaganju da vam pružimo stručno vođenje kroz ovaj izazovan period.